Земљотрес у Венчуану 12. маја 2008. оставио је дубок утисак на све. Природне катастрофе и људске катастрофе су непредвидиве, а живот је пун непредвиђених опасности. Осим земљотреса, ту су и пожари, планинске несреће и разни други ризици. Дакле, како људи реагују када се суоче са опасношћу? Већина људи губи присебност, али неки остају мирни и прибрани. У тренуцима опасности људи се често надају да ће им спасилачко особље прискочити у помоћ. Међутим, када опасност прође, фокус је увек на томе колико је људи спасено, уз мало пажње посвећене непоколебљивим напорима и зноју спасилачких тимова.
Спасилачко особље никада не бјежи од опасности. Они без оклевања хрле у срце пламена, ризикујући своје животе. Као посматрачи, треба да им аплаудирамо. Многи људи можда не знају како спасиоци успевају да се слободно крећу кроз ватру, али одговор лежи у заштитној опреми коју носе. Ове спасилачке униформе опремљене су специјално дизајнираним рефлектујућим тракама које успоравају пламен. Материјали отпорни на пламен, јасно, не заустављају сагоревање, али могу да одложе ширење пламена. Поред тога, рефлектујуће траке служе важну функцију упозорења.
Одећа направљена од рефлектујуће тканине отпорне на ватру може да рефлектује светлост чак и у условима слабе видљивости, све док постоји слаб извор светлости. Рефлектујући део тканине користи стаклене перле са високим индексом преламања, на основу принципа ретро-рефлексије. Захваљујући напредним техникама накнадне обраде, тканина може рефлектовати директну светлост издалека, нудећи одличне ретрорефлективне оптичке перформансе и током дана и ноћу. Нарочито ноћу, пружа високу видљивост, баш као и дању. Стога, када се користи у спасилачким униформама, чак и слабо светло може учинити да носилац буде видљив, помажући у благовременом спасавању.
Данас још увек можемо видети многе одевне предмете који имају рефлектујућу тканину. Уграђивањем рефлектујућих елемената од тканине у одећу, одевни предмети не само да постају модернији већ и значајно повећавају безбедност.